Eurobarometar: Građani EU zabrinuti i pesimistični, žele ujedinjeniju i jaču Uniju

Najviše građana zabrinuto je zbog sukoba u blizini EU (72 odsto), zatim terorizma (67), sajber napada iz zemalja van EU (66), prirodnih katastrofa pogoršanih klimatskim promjenama (66) i nekontrolisanih migracionih tokova (65 odsto).

Široko rasprostranjeni razlozi za zabrinutost su i rizici vezani za komunikaciju, kao što su dezinformacije (69 odsto), govor mržnje na mreži i van nje (68), lažni sadržaji generisani vještačkom inteligencijom (68), nedovoljna zaštita podataka (68) i prijetnje slobodi izražavanja (67 odsto).

Istraživanje, sprovedeno od 6. do 30. novembra, pokazalo je da 89 odsto građana smatra da države članice EU treba da budu ujedinjenije u suočavanju s globalnim prijetnjama, 73 odsto da je Uniji potrebno više sredstava za rješavanje globalnih izazova, dok 86 odsto želi da EU ima snažniji glas na međunarodnoj sceni.

„Geopolitičke turbulencije imaju veliki uticaj na percepciju Evropljana, pri čemu većina (52 odsto) kaže da je pesimistična u pogledu budućnosti svijeta, 39 odsto u pogledu budućnosti EU, a 41 odsto u pogledu budućnosti svoje zemlje. Izgledi djeluju svjetlije na individualnom nivou, jer je više od tri četvrtine Evropljana (76 odsto) reklo da su optimistični u pogledu sopstvene budućnosti i budućnosti svoje porodice“, saopštio je Evropski parlament.

Dvije trećine Evropljana želi da EU ima veću ulogu u njihovoj zaštiti od globalnih kriza i bezbjednosnih rizika.

Kako bi ojačala svoju poziciju u svijetu, EU bi, prema mišljenju 40 odsto ispitanika, prvenstveno trebalo da se fokusira na odbranu i bezbjednost, 32 odsto smatra da fokus treba da bude na konkurentnosti, ekonomiji i industriji, dok 29 odsto prioritet vidi u energetskoj nezavisnosti.

Predsjednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola kazala je da geopolitičke tenzije oblikuju svakodnevni osjećaj bezbjednosti Evropljana.

„Građani očekuju da EU štiti, da bude spremna i da djeluje zajedno. To je upravo ono što snažnija i samopouzdanija Evropa mora da pruži. Evropa je naš najjači štit“, poručila je Mecola.

Prema rezultatima jesenjeg Eurobarometra, na unutrašnjem planu inflacija i troškovi života nalaze se na vrhu prioriteta kojima Evropski parlament treba da se bavi za 41 odsto građana, dok su privreda i radna mjesta na prvom mjestu za 35 odsto građana, što je pet procentnih poena više nego u maju 2025. godine.

Iako većina ispitanika očekuje da će njihov životni standard ostati stabilan u narednih pet godina, 28 odsto smatra da će opasti, s najvećim procentom u Francuskoj (45 odsto), Belgiji i Slovačkoj (40 odsto).

Kada je riječ o osnovnim vrijednostima koje najviše žele da Evropski parlament brani u Uniji i širom svijeta, za većinu građana EU na prvom mjestu je mir (52 odsto), zatim demokratija (35), sloboda govora (23), ljudska prava (22) i vladavina prava (21 odsto).

Stavovi prema EU i njenim institucijama i dalje su pozitivni, iako u blagom padu u odnosu na istraživanje iz maja.

Povoljnu sliku o EU ima 49 odsto ispitanika, što je tri procentna poena manje, dok 17 odsto ima negativnu sliku.

O Evropskom parlamentu pozitivno mišljenje ima 38 odsto ispitanika, takođe tri procentna poena manje, dok 20 odsto ima negativno mišljenje.

Većina građana vjeruje da je članstvo njihove zemlje u EU dobra stvar – 62 odsto, što predstavlja povećanje od dva procentna poena u odnosu na 2024. godinu.

Mladi uzrasta od 15 do 30 godina imaju pozitivniju percepciju EU i Evropskog parlamenta, optimističniji su u pogledu budućnosti i imaju veća očekivanja od Unije.

U istraživanju je učestvovalo više od 26.000 ispitanika u svih 27 država članica Evropske unije.